Osnovni pojmovi gasne tehnike
Opšte
Gasovodni sistem predstavlja jednu tehničko-tehnološku celinu čiji je cilj iskorišćenje potencijala prirodnog gasa kao energenta ili sirovine a putem njegovog crpljenja, transporta, distribucije i na kraju potrošnje kod krajnjeg korisnika. Realizacija ovih poslova obavlja se putem gasovodnih mreža, merno-regulacione opreme i gasnih aparata.
Magistralni i razvodni gasovodi
Iz podzemnih (ili podmorskih!) nalazišta gas se magistralnim gasovodima transportuje do razvodnih i distributivnih mreža po naseljima. To su čelični gasovodi pritiska >16 bara putem kojih se gas transportuje do primopredajnih mesta distributera tj. potrošača sledećeg nivoa.
Distributivna gasna mreža i gasni priključci
Nakon merenja parametara gasa na glavnim merno-regulacionim stanicama (GMRS) vrši se razvod gasa pritiskom 6 - 16 bara do merno-regulacionih stanica (MRS) užih distributivnih područja gde se vrši odorizacija (dodavanje prepoznatljivog mirisnog sredstva prirodnom gasu). Putem distributivnih uličnih mreža posle smanjenja radnog pritiska na radni pritisak do 6 bara u MRS-ovima gas se distribuira potrošačima posredstvom sopstvenih gasnih priključaka i kućnih merno-regulacionih stanica (KMRS) u kojima se pritisak gasa obara do ~25 mbara (za najveći broj potrošača).
Kućna gasna instalacija
Posle merenja u meraču u KMRS odorisani prirodni gas se uvodi u kućnu gasnu instalaciju (KGI) kojom se dovodi do mesta potrošnje - gasnog aparata. KGI obuhvata cevovodnu instalaciju za razvod gasa, dimovodnu instalaciju za odvod produkata sagorevanja i tehničke mere za razređivanje produkata sagorevanja prirodnog gasa i snabdevanja svežim vazduhom.
Cevovodna instalacija
Gas se do gasnih uređaja vodi cevovodnom instalacijom - podzemno i/ili nadzemno, kako se to već odredi projektno-tehničkom dokumentacijom - po fasadi, pod plafonom prostorija i sl. Metalne cevi i fitinzi (čelični i bakarni) koriste se za nadzemni cevovod dok se za podzemni cevovod koriste posebno zaštićene čelične cevi i fitinzi, tj. plastične (polietilenske) cevi i fitinzi. Ispred svakog gasnog uređaja postavlja se gasna slavina sa nepropusnim zatvaračem (čepom) koji se skida tek prilikom montaže gasnog uređaja!
Ventilacija
Iz razloga sigurnosti ljudi i imovine te efikasnog sagorevanja gasa u gasnim aparatima, potrebno je pokloniti dužnu pažnju merama za razređivanje produkata sagorevanja prirodnog gasa i snabdevanja svežim vazduhom. Ovde se podrazumevaju određene mere kao što su ventilacioni otvori prema spolja (''kotlarnice'') ili unutra (kupatila) u prostorijama u kojima su smeštene neke vrste gasnih uređaja, podskraćena vrata i sl. Takođe, za gasne uređaje koja imaju priključak na dimnjak (peći, cirkulacioni i kombinovani grejači i dr.) treba osigurati najmanje 1 m3 prostorije za svaki kW priključne snage gasnog trošila, tj. Q>1m3/kW. Ako zapremina prostorije ne zadovoljava te uslove potrebno je izvesti ''povezivanje prostorija'' radi osiguranja dovoljnih količina vazduha za sagorevanje, tako da se između tih prostorija izvedu ventilacioni otvori pri podu i pri plafonu prostorije, površine minimalno 150cm2. Zapremina tako spojenih prostorija mora zadovoljavati uslove minimalno propisane zapremine.
Dimovodna instalacija
O ispravnosti dimovodne instalacije mora se posebno voditi računa. Neispravan dimnjak može da izazove velike posledice - vraćanje dima u prostoriju, vlažne mrlje na zidu dimnjaka, požar, gušenje ili trovanje ugljen-monoksidom i sl. Dimnjak mora biti konstruktivno i funkcionalno ispravan - bez pukotina i oštećenja, slobodan u punom preseku, sa vratancima u dnu i na tavanu radi čišćenja i periodično pregledan. Preglede dimnjaka vrši stručno lice - dimnjičar ovlašćenog preduzeća.
Specifičnosti prirodnog gasa
Kao što je XIX vek bio vek čvrstog goriva, XX vek vek tečnih goriva tako je prirodni gas energent XXI veka. Prirodni gas kao gorivo poseduje niz prednosti u odnosu na tečna i čvrsta goriva, što uslovljava da je gas najpogodniji nosilac energije koji može da zadovolji stroge zahteve koji postavljaju savremeni korisnici: tri "E": efikasnost, ekonomičnost i ekološka zaštita.
Osnovne prednosti prirodnog gasa su:
- vrlo lako se meša sa vazduhom
- potpuno sagoreva bez štetnih ostataka, bez čađi, ugljendioksida, sumpordioksida, pepela… što praktično znači da ne zagađuje čovekovu okolinu
- pogodan je kao gorivo u gusto naseljenim sredinama
- kod sagorevanja postiže veoma visok stepen iskorišćenja koji se kreće od 0,8 do 0,9
- veoma je lak razvod do potrošača kako u malim tako i u velikim količinama
- dovod gasa na mesto sagorevanja ne traži neke naročite prethodne pripreme
- jednostavna mogućnost regulisanja snage
- iznosi investicionih ulaganja za izgradnju razvodnih uređaja su osetno manji nego iznosi ulaganja u razvodne sisteme za ostala goriva, preračunato na jednaku količinu energije
- troškovi razvoda gasa, gubici gasa i održavanja gasnog razvoda, najmanji su u poređenju sa ostalim vrstama goriva
- gas se naplaćuje tek posle potrošnje
- cena gasa je u odnosu na tečna goriva, za istu količinu energije, niža
Sve gore navedene prednosti prirodnog gasa u odnosu na ostale energente su dovela do toga da se potrošnja gasa u svetu i kod nas stalno povećava iz dana u dan.
Osobine prirodnog gasa
Prirodnim gasom nazivamo mešavinu gasovitih ugljovodonika koja se dobija iz gasnih ili gasno - naftnih polja, preko bušotina u zemlji. Sastav prirodnog (zemnog) gasa koji se plasira na našem tržištu (najvećim delom je uvozni, ruski gas) je sledeći:
|
Metan |
CH4 |
84,90-97,07 % |
|
Etan |
C2H6 |
1,13-9,51 % |
|
Propan |
C3H8 |
0,70-3,02 % |
|
Butan |
C4 |
0,21-2,00 % |
|
Ugljen dioksid |
CO2 |
0,08-1,10 % |
|
Azot, sumporvodonik itd. |
|
u ostatku |
Najvažnije karakteristike prirodnog gasa su sledeće:
- Bezbojan, bez mirisa, kod dužeg udisanja izaziva psihičku potištenost, kod koncentracija u vazduhu od 12-16% izaziva gušenje i nesvesticu (smanjenjem koncentacije koseonika)
- Donja kalorična moć gasa Hd = 33338KJ / Sm3 ili 9,26 kWh/m3
- Gustina gasa r = 0,55-0,7 kg / Sm3
- Relativna specifična težina gasa r = 0,611 ( vazduh 1,00 )-lakši je od vazduha
- Maksimalna brzina paljenja 0,35 m / sec
- Temperatura samopaljenja u vazduhu 600-670 oC
- Temperatura izgaranja ( l = 1,0 ) T = 2.000 oC
- Granica zapaljivosti i eksplozivnosti 5-15% V
- Teorijska količina vazduha potrebna za sagorevanje - 8,4-9,8 m3n/ m3n
Mere bezbednosti pri korišćenju prirodnog gasa
Opšte
Prirodni gas je lakši od vazduha te se kao takav prilikom isticanja sakuplja u gornjim delovima prostorija. U odgovarajućoj koncentraciji (smeši sa vazduhom) gas je zapaljiv i eksplozivan. Nepovoljnu komponentu gasa predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. U spoju sa vodom stvara jako korozivnu sumporastu kiselinu. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost, a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. Smeju se instalirati samo gasni aparati poznatih konstrukcija, sa potrebnim atestom odgovarajućih ustanova, u ispravnom stanju. Gasni aparati (i priključna creva) treba s vremena na vreme pregledati, očistiti, a i, u rokovima propisanim od strane proizvođača, servisirati. Samo ovlašćena lica u svom domenu rada mogu da vrše intervencije na instalaciji, opremi i gasnm aparatima (osim deblokade regulatora pritiska u KMRS što obučeni korisnik mora da zna).
Pregledi i kontrole, odorizacija
Sistemi za korišćenje gasa podležu redovnim i vanrednim pregledima u svrhu preventive i održavanja. Ove preglede i kontrole vrše stručna lica ovlašćenog preduzeća.
Spojevi na instalacijama i elementima se ispituju pregledom na nepropusnost-detektorom isticanja ili penušavim sredstvom (rastvorom deterdženta za suđe). U cilju lakšeg prepoznavanja iscurelog gasa isti se odoriše - dodaje mu se lako isparljiva materija karakterističnog intenzivnog mirisa.
U cilju osiguranja kvalitetnog i bezbednog korišćenja prirodnog gasa kao energetskog resursa potrebno je pre početka grejne sezone izvršiti proveru bezbednosti gasnih instalacija i gasnih aparata,tj:
• tehničku kontrolu ispravnosti unutrašnje gasne instalacije (UGI). Ovu obavezu vrši JP ''Gas-Ruma'' jednom godišnje. O izvršenom pregledu sačinjava se zapis.
• tehničku kontrolu ispravnosti dimovodne instalacije. Ovu obavezu vrši ovlašćeno preduzeće za poslove provere ispravnosti i održavanja dimovodnih instalacija jednom godišnje na zahtev vlasnika. O izvršenom pregledu sačinjava se zapis.
• tehničku kontrolu ispravnosti gasnih aparata. Ovu obavezu vrši ovlašćeni serviser. O izvršenom pregledu sačinjava se zapis.
Potrošač prirodnog gasa je u obavezi da obezbedi održavanje unutrašnjih gasnih instalacija u svom objektu poveravanjem tih poslova preduzeću, odnosno drugo pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslove (ima licencu) za rad sa gasnim instalacijama.
Postupak u slučaju smetnji ili kod pojave mirisa gasa
• ugasiti otvorene plamenove
• otvoriti vrata i prozore
• zatvoriti slavinu u KMRS
• zatvoriti sve slavine na KGI
• u prostoriji u kojoj se oseća miris gasa ne ulaziti sa otvorenim plamenom, ne koristiti električne uređaje, prekidače, sklopke, telefon, ne paliti svetlo
• upozoriti sve ugrožene osobe (ukućane, stanare i sl.) i obavestiti distributera gasa a po potrebi policiju i vatrogasce (ako se miris oseća iz nedostupnog ili zaključanog prostora)
Postupak u slučaju požara
• upozoriti i evakuisati sve ugrožene
• zatvoriti sve slavine na KGI sve do one u KMRS
• isključiti električnu instalaciju
• ako je manjih razmera pokušati lokalizovati požar
• obavestiti distributera, policiju i vatrogasce
Efikasna upotreba gasa
Uštede kod potrošnje gasa moguće je ostvariti na sledeće načine:
1. smanjenjem toplotnih gubitaka
2. ugrađivanjem savremenih trošila odgovarajućih karakteristika
3. efikasnom upotrebom uređaja te pravilnim rukovanjem i održavanjem
Smanjenje toplotnih gubitaka planira se već u izgradnji objekta pravilnom izolacijom podova, zidova i tavanica, ugradnjom kvalitetne stolarije tj. prozora i vrata, ali se može i naknadno odraditi kao što je to sve češći slučaj kod starijih objekata. Treba paziti:
• da su sva stakla ispravna i nepropusna
• da su ramovi vrata i prozora i naležuće površine nepropusni
• da su kutije za roletne toplotno izolovane
• da se provetravanje zimi izvodi potpunim i kratkotrajnim otvaranjem svih prozora u prostoriji kako se ne bi ohladili zidovi već samo zamenio ustajali vazduh
Novi gasni uređaji imaju bolji stepen iskorišćenja, tj. iskoriste više energije. Takođe treba koristiti gasne uređaje odgovarajuće snage i vrste.
Za svaki prostor, zavisno od namene, preporučuju se optimalne stalne temperature koje bi trebalo održavati. Ovim se izbegava pregrevanje ili pothlađivanje prostorija, a time i neracionalno korišćenje gasnih uređaja (za svaki °C iznad neophodne temperature troškovi rastu bar 5%).
|
dnevni boravak |
20°C |
|
kuhinja |
18°C |
|
kupatilo |
23°C |
|
spavaća soba |
16°C |
|
WC |
18°C |
|
hodnik |
15°C |
|
ostave i stepeništa |
ne greju se |
Da bi se troškovi utrošenog gasa sveli na minimum trebalo bi:
• preko noći u svim prostorijama sniziti temperaturu na oko 15°C
• u prostorijama koje se ne koriste održavati temperaturu na ~10°C
• iza grejnih tela postaviti toplotno - reflektujuće površine
• odabrati dobar položaj grejnih tela sa stanovišta prenosa toplote
• sprečiti gubitak grejnog medijuma (tople vode iz centralnog grejanja)
• redovno održavati i čistiti gasne uređaje od prašine, kamenca i sl.
• isključiti pilot plamenike u periodu kada to nije potrebno
• podesiti gasne uređaje na odgovarajuću snagu (serviser)
• način pripremanja hrane i posude optimizovati u pogledu korišćenja prirodnog gasa (kuvati u odgovarajućim posudama, sa poklopcem, odgovarajućeg prečnika i oblika dna posude, sa dovoljnom, ali ne i prevelikom količinom vode...)
Gasni uređaji
Opšte
Gasni uređaji mogu se podeliti prema različitim kriterijumima, ali ovde će se pored svrhe uređaja voditi računa samo o vrsti dimovodnog priključka. Naime, svi gasni uređaji dele se prema načinu na koji obezbeđuju potreban vazduh za sagorevanje gasa i na način na koji proizvode tog sagorevanja izbacuju u slobodan prostor.
Prema ovoj podeli, možemo razlikovati:
1. Tip A - gasni uređaji bez odvoda produkata sagorevanja dimovodnim uređajem
2. Tip B - gasni uređaj sa ložištem zavisnim od vazduha iz prostorije (gasni aparati sa priključkom na dimnjak)
3. Tip C - gasni uređaji sa ložištem nezavisnim od vazduha iz prostorije (''gasni aparati fasadne izvedbe'').
Za gasne uređaje Tip A nije potreban nikakav poseban način odvođenja sagorelih gasova - oni se razređuju vazduhom iz same prostorije. Zato prostoriju u kojoj se koristi gasni uređaj tipa A treba povremeno provetriti!
Za aparate gasne uređaje Tip B potreban vazduh za sagorevanje uzima se iz prostorije, a produkti sagorevanja izbacuju se preko dimnjaka - dimnjak mora biti ispravan!
Za gasne uređaje Tip C neophodan vazduh za sagorevanje obezbeđuje se iz spoljnje sredine, a takođe i produkti sagorevanja se izbacuju napolje - paziti na ispravnost fasadnog priključka!
Gasne uređaje smeju da postavljaju i puštaju u rad samo ovlašćeni serviseri prema uputstvu proizvođača i uz propisani zapis! Gasni uređaji se ne smeju koristiti u svrhe za koje nisu namenjeni!
Vrste gasnih uređaja po nameni
Gasni uređaji za pripremu hrane
U ovu grupu gasnih uređaja mogu se svrstati gasni šporeti i rešoi, kombinovani gasno - električni šporeti, gasni roštilji i pećnice i sl. Na tržištu se nudi velik broj modela različitih proizvođača i cena ali je glavna preporuka da se ne uzimaju gasni uređaji bez uređaja za nadzor plamena ,jer u nedostatku blokade kod nestanka plamena može doći do povećane koncentracije iscurelog prirodnog gasa u prostoriji.
Gasni uređaji za pripremu tople sanitarne vode
Što se potrošnje prirodnog gasa tiče, najefikasniji su protočni bojleri koji trenutno, na zahtev, odvrtanjem slavine sanitarne armature obezbeđuju vodu za sanitarne potrebe u tačno potrebnoj količini. Za potrebe lične higijene nude se uređaji snaga > 17kW, a za kuhinjske potrebe zadovoljavaju protočni bojleri < 8kW. Gasni akumulacioni bojleri su poput električnih.
Gasni uređaji za grejanje prostorija
Grejanje prirodnim gasom se može vršiti putem peći, centralnog (radijatorskog) grejanja ili na druge, specifične načine (gasnim IC grejalicama, kaloriferima i sl.).
Grejanje putem peći je najzastupljenije u našim uslovima, obezbeđuje dovoljan komfor i jednostavnu regulaciju temperature po prostorijama - svaka savremena peć poseduje potrebnu automatiku sa termostatom.
Centralno grejanje se primenjuje za objekte kod kojih je nužno grejanje svih prostorija u istom ili sličnom režimu. Investicija u centralno grejanje je po pravilu skuplja u odnosu na sobno grejanje pećima, ali je po jedinici proizvedene toplote centralno grejanje ekonomičnije. Dobra strana ovog rešenja je mogućnost kombinovanja grejanja sa proizvodnjom tople sanitarne vode putem tzv. kombi uređaja (kotao - bojler).
Vrati na početak